Раде Радовић - Чојство и јунаштво

Раде Радовић, мајор ВРС и командант јединце „Билећки добровољци“, био је частан и дубоко моралан човек за чије се име, као ни име јединице коју је водио никада није везивао ниједан злочин.

‍

Част и морал

Билећки добровољци бранили су најкритичније положаје у Одбрамбно-отаџбинском рату - од Дубровника, Мостара, Стоца, Коњица, Трескавице, Игмана... Јединица је имала око 120 бораца, а на браник отаџбине положила је 24 млада живота. Током рата Одред Билећких добровољаца уживао је велики углед, подизао морал и борбени дух борцима Херцеговачког корпуса и због сигурности сви су желели да буду уз раме Радовим добровољцима. Пре сваког одласка на ратиште молио би свештенике да дођу и да се помоле за животе сабораца али и да војницима објасне како је и у рату потребно бити човек и не чинити злочине, поступати у складу са Божијим заповестима. "Добар човјек у миру - у рату је још бољи, а лош у миру - у рату још гори." - била ја Радетова одредница током рата.

‍

Божије заповести

На својој капи носио је крст! Крст је за њега била вера и подсећање на заповести Божије. Када гледате смрти у очи једино је Бог онај који вам даје наду.  На породичне ручкове доводио је ратне заробљенике објашњавајући то чињеницом да храна коју добијају није довољно добра. "Војвода Радовић је чојством и јунаштвом себе сврстао у најзнаменитије људе овог поднебља. Част је било имати таквог команданта и такве саборце" - каже Радивоје Шешлија, бивши припадник јединице Билећки добровољци. Не само да нико од Радових војника никада није починио ниједан ратни злочин, већ се након завршетка рата јавило више Бошњака из Федерације, које су током рата заробили билећки добровољци и исказало жељу да сведочи на суду о људском односу добровољаца ако би неко покренуо неки процес.

Ранко је убијен 1998. године. Није га погодио метак непријатеља, од кога се бранио, већ метак брата Србина, за кога се борио и коме је слободу донио.

Вечна слава!

‍

‍